INTERNACIONALNA KUHINJA
SERBIAN TRADITION HOME SVE U VEZI HRANE... ZA RADOZNALE PISITE NAM... ODGOVORI NA VASA PISMA SLICNO NA NETU...
GASTRONOMSKE NAVIKE, KULINARSKI OBIČAJI I TRADICIJA ROMA



Veruje se da su Romi narod poreklom iz Indije, koju su napustili oko X veka. Uzroci seobe Roma su jedna od najvećih misterija istorije. Danas žive širom sveta, a najviše ih ima u Evropi. Teško je sa sigurnošću utvrditi broj Roma u svetu. Prema nekim procenama, samo u Evropi ih živi između 10 i 15 miliona, što je oko 2% ukupne evropske populacije. Prema popisu stanovništa iz 2002. godine u Srbiji živi oko 108.000 Roma, dok se prema nezvaničnim podatcima UNICEF-a procenjuje da se ovaj broj kreće između 400.000 i 700.000.

Veoma je teško generalno govoriti o romskoj kuhinji. Čitav korpus romskog naroda, rasejan od Indije, preko bliskog istoka, pa širom Evrope, pod uticajem istorijskih, verskih i drugih prilika, bio je primoran da se prilagođava. Menjao se jezik, menjali su se običaji, navike, pa shodno tome i navike u ishrani. Takođe su na oblikovanje, ili je bolje reći razoblikovanje romske kuhinje uticale i lične prilike života samih Roma. Siromaštvo, nomadski život ili život u malim romskim naseljima, gde se jedan uz drugi oslanjaju trošni kućerci od lošeg materijala, gde nema mesta za obrađivanje bašti ili uzgoj živine takođe su diktirali kako će se oblikovati tradicionalna romska kuhinja.

CIGANSKA CORBA CIGANSKA SALATA CIGANSKI SOS CIGANSKI KOLAC

Zato ovde možemo da damo samo neke grube, opšte odlike romske kuhinje u celosti. Sve kompaktnije romske grupacije insistiraju na naglašavanju različitosti njihovih jela u odnosu na nacionalna jela države u kojoj žive. Tako nailazimo na: ciganske tikvice, ciganska salata, ciganski kupus itd. gde prefiks "ciganski" samo ističe upravo tu potrebu Roma da na neki način izdvoje svoju, autentičnu, nacionalnu kuhinju.

U gastronomskim "kolekcijama" može se naći mnogo jela koja su obeležena ciganskim imenom ili se spremaju "na ciganski način". Romi vode računa o tome i na to su ponosni, govoreći da se tako ističe romski ukus jela: ciganski umak, ciganska salata, ciganski ragu, kisela supa, čorba od paradajza, čorbasti pasulj i kokošija čorba, koju Romi nazivaju još i „belom čorbom”... Viliam Adolf Bukero (1825-1905) - Cigancica sa dairama (1867)

  • U kuhinji Roma preovlađuju jela spremljena od povrća i mesa, razni gulaši, paprikaši ili jako začinjene sarme.
  • To su uglavnom jela koja je jednostavno ispeći na vatri - ražnju, ili ona koja se kuvaju nad vatrom - u kotlu.
  • Paprika u svim oblicima najvažniji je začin, a od ostalih začina uglavnom se koriste biber i so, beli i crni luk, jednom rečju osnovni začini. Dakle, jela romske kuhinje uglavnom su srednje do veoma ljuta.
  • Variva se retko pripremaju bez mesa, a romska kuhinja uopšte prednost daje kuvanom mesu.
  • Redosled omiljenosti mesa je sledeći: piletina, kokošije meso, govedina, svinjetina. Nekoliko rado konzumiranih jela od mesa su piletina sa satarašom, zatim, posmatrana kao nacionalno jelo, sarma – cigansko pečenje.
  • Jedna od karakteristika ove kuhinje je i ta da se meso se za jela od mlevenog mesa zapravo nikada ne melje, već veoma sitno secka.
  • I samo još jedan mali ali jednako važan detalj: U romskoj tradiciji, posuđe u kojem se kuva ujedno je posuđe u kom se jelo iznosi na sto, iz kog se služi a često i jede.

    O karakteristikama romske kuhinje može se suditi i prema "meniju" PRAZNIČNE TRPEZE prilikom tradicionalnih praznika i slavlja.

    CIGANSKI GULAS CIGANSKO PECENJE CIGANSKI KOTLET CIGANSKI CEVAP


    ĐURĐEVDAN (Herdelez) - 6. maj

    Romi ovaj dan obeležavaju kao praznik buđenja života i podsećanja na svoje mrtve.

    Slavlje počinje 4. maja uveče i traje cele noći. Pale se vatre i sedi se do zore (Aspaša), pa se ujutru 5. maja ide na uranak, na livadu na kojoj izvire potok. Na izvoru se obavlja obredno umivanje. Beru se vrbove grančice kojima se kiti kuća, i lekovite trave za đurđevdansko umivanje. Stariji ljudi odlaze na groblje i oplakuju svoje mrtve. Posle uranka odlazi se na pijacu i kupuje jagnje (Bakhrengoro dive), koje mora biti lepo i belo, jer crno "donosi nesreću". Jagnje se dovodi kući živo. Kuća i dvorište se kite vrbovim grančicama, simbolom zdravlja i plodnosti.

    Sutradan, na Đurđevdan, ukućani se umivaju lekovitim travama i trljaju lica jajetom "da budu zdrav i rumeni poput uskršnjeg jajeta". Za ručak se jede jagnjeće pečenje, uz mladi luk, crni i beli, papriku, krastavce, i ostalo mlado povrće, parče hleba i dezert. Pored jagnjećeg pečenja, specijalitet đurđevdanske trpeze je i jagnjeća sarmica - lojana jagnjeća košuljica napunjena seckanom iznutricom, pirinčem, mladim lukom i dobro začinjeno. Na isti način se puni i jagnjeće sirište - bumbara - preliveno slatkim mlekom i jajima i zapečeno.

    Drugog i trećeg dana se odlazi u goste. Kaže se da Đurdevdan traje dok traje jagnje, a glava se jede trećeg dana.

    VASILICA (Vasili) - 14. januar

    Vasilica se slavi na dan Svetog Vasilija Velikog, odnosno na dan pravoslavne Nove godine. Iako su mnogi Romi u Srbiji muslimanske veroispovesti, ovaj praznik slave po tradiciji još od vremena pre dolaska Turaka, kada su svi bili pravoslavne vere.

    Za Vasilicu se sprema isljučivo živina: ćurke, guske, kokoši, pevci i drugo. Najvažnije je da broj spremljene živine bude neparan (teko). Živina se priprema 12. ili 13. januara uveče. Velika je radost ako je živina debela jer će tada i godina biti berićetna. Zato se nekada živina kupovala mnogo ranije, guske i ćurke su se kljukale, tako da za Vasilicu budu ugojene na diku i ponos domaćina.

    Na Vasilicu, 14. januara ujutro, u kuću ulazi položenik sa badnjakom okićenim zlatnicima i krčagom punim sveže zahvaćene vode. Polaženik je obicno dete iz komšiluka ili rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Uveče se sprema večera. Od jela se za ovu priliku sprema čorba, paprike punjene živinskim mesom i podvarak. Pored toga, za predjelo se služe i pihtije, a kao desert - tatlije, baklave i ostali slatkiši. Pije se vino i rakija. Slavi se u krugu porodice.

    Drugog dana Vasilice se odlazi u goste. Trećeg dana praznika pravi se pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za ručak. Mesi se pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj ko nađe novčić biti cele godine srećan i taličan za novac.

    ROMSKA SVADBA (Romano bijav)

    Romska svadba slavi se šest dana. Svadbi prethodi proševina (nišani), kada navodadžije obave dogovor. Na proševinu se nose darovi za mladu i ugovara se datum svadbe i pojedinosti oko miraza.

    Svadba počinje u sredu. Žena kujudžika odlazi po kućama u mahali i poziva kanu i u hamam širi krug poznanika i prijatelja, a na svadbenu večeru užu rodbinu, bliske prijatelje, komšije i videnije Rome. Svakoga ko je pozvan posipa kolonjskom vodom i daruje bombonom. Pravi se peča - ukras od metalnih niti boje zlata, koji se crvenim koncem vezuje mladoj oko glave. Devojke pletu vence od cveca i njima kite kapije mladenaca. Mlada u svojoj kuci prostire svadbene darove (buljarol ceizi).

    U četvrtak je mala kana. Okupljaju se samo žene uz kafu i sok. Mladoj se kanira kosa, a svekrva donosi darove.

    U petak dolazi muzika i počinje veselje. Muškarac iz familije sa okićenom flašom rakije poziva na svadbenu večeru, u nedelju uveče. Žene sa mladom odlaze u hamam. Kupanje plaća svekrva, a posle kupanja služi baklavu.

    Subota je dan kada se odlazi na pijacu po namirnice. Popodne dolazi muzika i skupljaju se pokloni. Slavi se do kasno uveče. Mlada je odevena u šalvare, svilenu košulju i jelek i tada je Khorani bori (turska mlada). Na glavi nosi tepeluk i peču, a čelo joj je ukrašeno belom bojom preko koje se lepe šljokice i cvetne latice u raznim bojama (teleisanje). Struk joj je opasan kolanom, a na nogama nosi papuče izvezane zlatnom ili srebrnom srmom. Popodne se na svadbi kod mladoženje igra "Svekrvino kolo". Ovo kolo igraju isključivo žene odevene u šalvare i jeleke, glave su im povezane svilenim prlantama sa šljokicama ili oljicama. Kolo najpre povede svekrva, a muzika se bogato daruje novcem.

    Nedelja je dan kada se odlazi po mladu. Mlada je odevena u belu venčcanicu i to je Gadžikani bori (srpska mlada). Mladu izvodi brat. Mladoženja simbolično daje novac i svatovi odlaze na venčanje. U kuću mladoženje prvo ulazi svekrva koja uzima sito sa leblebijama, bombonama, žitom i jabukom, i daje ga mladoj. Mlada baca jabuku preko glave, a zatim i ostale slatkiše. Sito baca na krov kuće. Ako se sito zadrži na krovu, bark će biti dugotrajan.

    U ponedeljak pre svitanja kod mladoženje se pale vatre i muzika svira "Nevestinu priliku" (Borikoni) da probudi snaju. Mladini roditelji dolaze u kuću mladoženje, gde se nastavlja veselje uz vruću rakiju.

    CIGANSKI ODREZAK CIGANSKA SNICLA CIGANSKA SNICLA U GURMANSKOM SOSU

    PRILIKOM ODABIRA JELA KOJA SMO ZA VAS PREDSTAVILI NA KUVARICI RUKOVODILI SMO SE JEDNOSTAVNIM PRINCIPOM - SVA PREDSTAVLJENA JELA U NAZIVU IMAJU PREFIKSE CIGANSKI ILI NA CIGANSKI NAČIN... PREDPOSTAVKA JE DA SU RAZLOG TOME UPRAVO NAČIN PRIPREME I SASTOJCI JELA, KAO I DA VEĆINA RECEPATA JESTE NASTALA BAŠ U OKVIRU MNOGOBROJNIH ROMSKIH ZAJEDNICA ŠIROM SVETA.



  • KORAK NAZAD
    Ako želite da odštampate recepte, kliknite desnim tasterom miša na tekst recepta i odaberite opciju
    PRINT / ŠTAMPAJ.





  • ČORBA FANTAZIJA
        NA CIGANSKI NAČIN
  • CIGANSKA SALATA
  • MAKARONI
        NA CIGANSKI NAČIN





  • CIGANSKI
        STARINSKI PODVARAK
  • CIGANSKA MUĆKALICA
  • CIGANSKI GULAŠ




  • CIGANSKI SOS
  • MEŠANI SOS
        NA CIGANSKI NAČIN





  • CIGANSKI ĆEVAP
  • CIGANSKO PEČENJE
  • CIGANSKA PEČENICA
  • CIGANSKI
        PUNJENI KOTLET
  • CIGANSKE KREMENADLE
  • CIGANSKI ODREZAK
  • CIGANSKE ŠNICLE
  • CIGANSKE ŠNICLE IZ RERNE
  • CIGANSKE ŠNICLE
        U GURMANSKOM SOSU





  • CIGANSKI KOLAČ
  • JEDNOSTAVNI
        CIGANSKI KOLAČ
  • CIGANSKA TORTA