INTERNACIONALNA KUHINJA
SERBIAN TRADITION HOME SVE U VEZI HRANE... ZA RADOZNALE PISITE NAM... ODGOVORI NA VASA PISMA SLICNO NA NETU...
ITALIJANSKA KUHINJA

ODLIKE ITALIJANSKE KUHINJE

Ako je tačno da englezi žive samo od rozbifa i pudinga, Nemci od kiselog kupusa i slanine, za Italijane važi da oni bez svoje paštašute, makarona i špageta ne mogu da zamisele neko jelo.

Svaki narod ima svoj ukus za kujnu, svoj zaseban i specijalan način spremanja jela. Hrana i način ishrane jednog naroda, čak jednog područja, uslovljeni su prirodnim činiocima, u prvom redu onim što zemlja i voda pružaju za hranu.

Na Apeninskom poluostrvu, gde uslova za razvoj stočarstva nema ili gotovo nema, čovek je silom prilika bio upućen da meso potraži u velikoj vodi, u moru, gde čitav jedan bogat svet riba i drugih morskih plodova, predstavlja neiscrpan rezervoar za narodnu ishranu. Otuda je pripremanje svih vresta riba u italijanskoj kuhinji postiglo, moglo bi se reći, savršenstvo u kulinarskoj veštini.

Potrebu za belančevinama, skrobom i ugljenim hidratima u ishrani italijanska kuhinja podmiruje na drugoj strani, u plodovima zemlje - pšenici i pirinču. Makaroni su zaista prvo i glavno jelo Italijana. Mnogobrojni su načini njihovog spravljanja, a pošto se oni i kod nas mnogo koriste, na stranicama KUVARICE dato je ovde više uputstava za pripremanje testenina. To isto važi i za rižoto, kome je u svim oblicima pripremanja glavni sastojak pirinač - zdrava, sadržajna i lako varljiva hrana. U severnoj Italiji, u Ventu, gde se gaji pirinač, ljudi gotovo da ne znaju za drugu čorbu, sem od pirinča. Zato je spravljaju dobro i na mnogo načina. Ove čorbe, zvane minestrone, veoma su popularne.

U Italiji se dosta konzumira zelena žaba (gatalinka) koju spremaju na nekoliko načina. Pohovani zablji kraci jedu se u slast kao delikates. Ko može da savlada izvesne gastronomske predrasude i samo jednom proba to jelo, sam će se uveriti da je žablje meso veoma ukusno. Naravno da se u italiji na pijaci mogu kupiti očišćene žabe. Belo meso žaba je veoma bogato belančevinama i prija ljudima sa osetljivim stomakom.

Od začina, pored neophodnih i opštepoznatih u svim kuhinjama, u italijanskoj kuhinji prvo i glavno mesto zauzeo je crveni paradajz. On se u raznim vidovima nalazi gotovo u svakom jelu i bez njegovog prisustva pravo italijansko jelo ne može se ni zamiliti. Posoljen paradajz prava je "zlatna jabuka", kako ga Italijani nazivaju i po ukusu, i što je još važnije, po svom ogromnom bogatstvu vitaminima.

Ako bismo hteli da damo neku opštu karakteristiku italijanske kuhinje, mogli bismo reći da ona nije ni masna, ni ljuta kao naša, nije ni jednoobrazna, tj. jednolična, pa ako i nije tako raskošna i složena kao francuska, ona je puna soka, mirisa i boje.

Istorijski posmatrano, jedna od prvih "svetskih" kulinarskih unifikacija potiče sa Apeninskog poluostrva. Svetskih, pod navodnicima, jer se radi o unifikaciji pod uticajem Rimskog carstva, imperije koja je u anticko vreme objedinjavala gotovo ceo poznati svet. Kada se tome doda i renesansa, veličanstvena kulturna revolucija potekla sa istog tla, takođe ugrađena u temelje savremene zapadne civilizacije - jasno je da se istorijski razlozi ne mogu zanemariti.

Italijanska kuhinja je "otkrivena" u godinama posle drugog svetskog rata, ali je pravi "bum" doživela tek sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Nije bez značaja činjenica da su italijansku kuhinju prvi primetili i izdvojili iz kakofonije nacionalnih kulinarskih tradicija baš Amerikanci. Američka privršenost italijanskoj kuhinji, kao i sve druge americke privrženosti, lako se i brzo proširila po celom zapadnom, ali i istocnom svetu. U Japanu je, recimo, to jedina strana kulinarska tradicija koja se uspešno nosi sa domaćom.


ZANIMLJIVA ISTORIJA

Stari Rimljani su imali tri obroka dnevno. Za doručak (ientaculum) jeli su hleb i voće, a za ručak (prandium) salatu, hleb natopljen u mleku ili vinu i opet voće. Glavni i najbogatiji obed u toku dana bila je večera (cena). Kako je izgledala prosečna večera svedoči duhovit epigram rimskog pesnika Marka Valerija Marcijala (40-104): "Šta god da dođe na sto, ti uzimaš sa svih strana: Bradavice sa krmačina vimena i svinjska rebarca, i poljsku pticu rasečenu na dvoje, i štuku celu, i parče murina, i kokošiji batak, i goluba u umaku od krupno mlevenog brašna. Sakriješ ti to u svoju masnu maramicu i daš svom slugi da odnese kući. Mi smo ostali zavaljeni oko stola, opušteni, nesmotreni. Ako imaš i malo stida, Cecilijane, vrati moju hranu. Nisam te zvao na večeru i sutra!"

Saznajte više o kuhinji starih Rimljana!

U vreme procvata francuske kuhinje najpoznatiji kuvari Francuske bili su poreklom Italijani. Oni su imali običaj da nakon završetka gozbi ostatke hrane ređaju na testo i pečeno služe posluzi u kuhinji. Tako je nastala PIZZA.


Gledali smo DVA NEZASITA ITALIJANA!
... i oprobali se u nekim receptima...


SICILIJANSKA KAJGANA kako smo je mi pripremili
PASTA FAGIOLI na naš način
PASTA SA PILEĆOM DŽIGERICOM po originalnom receptu Antonia Karluča
PASTA SA ZAČINSKIM BILJEM po originalnom receptu Antonia Karluča


KORAK NAZAD
Ako želite da odštampate recepte, kliknite desnim tasterom miša na tekst recepta i odaberite opciju
PRINT / ŠTAMPAJ.


  • MINESTRA OD PIRINČA
         S KOBASICAMA
  • MINESTRA
         SA PASIRANIM MESOM
  • RAJSKA MINESTRA
  • SUPA OD SIROVOG
         BELOG LUKA
  • SUPA OD ŽABA



  • TRIPE
  • UCELETI ORBI
  • OSOBUKO
  • POHOVANI ŽABLJI BATACI



  • PASTA E FAĐUOLI
  • MELANCINI ILI BALANCINI
  • BAKALAR NA SUVO



  • ROZADA
  • FRITULE
  • ĐELUI MULIMI
  • PRŽENE LATICE MAGNOLIJE