KUHINJA KROZ ISTORIJU
SERBIAN TRADITION HOME SVE U VEZI HRANE... ZA RADOZNALE PISITE NAM... ODGOVORI NA VASA PISMA SLICNO NA NETU...
KUHINJA STARIH EGIPĆANA


HRANA I PIĆE

Nil i njegove plodne obale obezbeđivali su starim Egipćanima izuzetno povoljne uslove za proizvodnju hrane. U gotovo pustinjskom okruženju narod Egipta je bio blagosloven tako plodnom, gotovo potpuno crnom zemljom doline ove velike reke. Plodno tlo je pružalo, uz izuzetno dobro razvijen sistem za navodnjavanje, veoma bogate prinose od naseljavanja Egipćana duž Nila, uprkos činjenici da je u Egiptu broj kišnih dana u toku godine veoma mali. Plodni mulj koji su nanosile godišnje poplave omogućavao je zemljoradnicima da u dovoljnim količinama uzgajaju jecčam i krupnik (Triticum dicoccon). Od sabrane letine pravili su hleb i pivo, namirnice na kojima se zasnivala ishrana starih Egipćana.

HLEB I ŽITARICE

Hleb umešen sa kvascem je smatran luksuznom hranom. Obični ljudi najčešće su testo mesili samo od brašna i vode. Pronađeni su dokazi da su radnici koji su radili na izgradnji piramida u Dolini kraljeva isplaćivani u hlebu i žitu. Egipćani su spravljali više vrsta hleba koji su mesili u razlićitim oblićima - od jednostavnih okruglih koje su zvali "pita" do onih u obliku životinja i ptica. Testo prpremljeno od brašna, vode i kvasca stavljali su u glinene kalupe i pekli u kamenim pećima. Mesili su i druga različita peciva, kao i kolače raznih oblika i veličina. Od žitarica su takode spravljali i čorbe, kaše, supu i palentu. Mlevenje žita bio je dugotrajan proces. Mlelo se ručno ili u mlinovima koje su pokretali volovi. Kao kvasac korišćeno je kiselo testo, pa čak kao zamena i kvasac koji je ostao posle varenja piva. U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Hleb pronađen u piramidama Skulptura žene
koja mesi hleb
Pekara starih Egipćana
crtež na zidu
Savremeni hleb od krupnika

BOGATI IZBOR NAMIRNICA

Stari Egipćani su ishrani poklanjali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao sve ono što mu je bilo važno i na ovom. Ishrana u bogataškim kućama bila je veoma raznovrsna, dok su siromašni jeli uglavnom ono što su mogli uzgajati na svojim okućnicama - povrće, voće, živinu, kao i ribu kojom je Nil obilovao. Od povrća su koristili zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, lebleblije, pasulj i druge mahunarke, praziluk... Naročito su voleli crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a jelo se i sirovo (na primer celer).


Uzgajali su i različite vrste bostana - bundevu, krastavac, kolocint - gorku jabuku (Citrullus colocynthis) i dr. Od voća su uzgajali grožde, nar, žižule (Ziziphus jujuba), a posebno su za dezert voleli urme, smokve i sikamora smokve (Ficus sycomorus). Citruse nisu koristili u ishrani. Posebnu poslasticu predstavljali su gomolji ostrika (Cyperus esculentus). Grožde obrano u delti Nila ili u oazama zapadne pustinje Egipćani su sušili, a u kućama bogatih porodica su od njega pravili vino. Takođe su i kokos i masline bili privilegija bogatih porodica. U iskopinama koje datiraju iz kasnijeg perioda Novog carstva pronađeni su dokazi o upotrebi oraha i rogača. Pošto nisu poznavali šećer, siromašni seljaci su kao zaslađivač koristili urme i voćne sokove, dok se u bogatim porodicama u tu svrhu koristio med. Pčele su Egipćani gajili u glinenim košnicama. Med se koristio i za spravljanje mnogih lekova, jer se verovalo da ima moć isceljenja. Pčelinji vosak je bio korišćen u procesu mumifikacije, brodogradnji, kao vezivo za druge svrhe...

Začini koji su poreklom iz Egipta su beli i crni kim, komorač, nana, timijan i piskavica - grčko seme (Trigonella foenum-graecum), a ostali su, uvoženi su iz okolnih regija. Na žalost ne postoji Egipatska knjiga recept iz koje bi se moglo videti koji su još začini korišćeni, kako su jela pripremljena i sl...

Dok je na gozbama u bogatim kućama bilo svakovrsnih poslastica - od mesa pataka i gusaka do divljih ptica, prepelica i jarebica, od volova, pa do oriks antilopa i gazela, siromašniji su jeli uglavnom ribu, koju je Nil pružao u izobilju, ili živinsko meso. Bilo je i ovčijeg i kozjeg mesa, ali je ono bilo skupo jer je zemljišta za ispašu bilo veoma malo. Meso se kupovalo u kasapnicama, baš kao i danas. Svinjsko meso retko su jeli jer su, kao i mnogi tadašnji stanovnici Mediterana (Feničani, Jevreji) smatrali da svinje prenose lepru. U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima pripremljenim od soma, šarana, cipola... Mleko su naravno, kao i jaja, koristili u ishrani, ali nema poznate Egipatske reči koja se može prevesti kao "sir". U priči o Sinuhe pominje se "mleko u svrhu kuvanja", što je možda izraz za "sir". Rimski istoričar Plinije zapisao je da je usireno mleko bilo poznato Egipćanima, ali da oni ne proizvode sir. Medutim, u arheološkim iskopinama koje datiraju iz perioda I dinastije pronađeni su ostaci sira u ćupovima, što ukazuje da su ipak pravili i upotrebljavali sveži mladi sir. Za pripremu hrane koristili su različite vrste ulja i životinjske masti. Egipatski jezik poznaje više od 20 različitih imena za biljna ulja dobijena od susam, lana, semena rotkvice, rena, šafranike, kolocinta... Renovo ulje bilo je posebno popularno. Ulja i masti uglavnom su se koristili za prženje mesa i povrća, iako se hrana takođe kuvala u mleku ili puteru.
ribolov
scena ribnjaka
stočarstvo
scena muže
uzgoj živine
čišćenje gusaka
scena iz
kasapnice
scena lova
na divlje ptice
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veca i bogatija domacinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je u glavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji - tučak, avan, sito... Žitarice su skladištili u žitnicama. Ribu i meso su morali konzerviraju - soljenjem, sušenjem na suncu ili dimljenjem.

Jela kakva su HUMUS, FUL MEDAME ili MOLOHIA i danas su osnova tradicionalne egipatske kuhinje.

PIVO

Starim Egipćanima pivo je bilo omiljeno piće. Oni su prvi počeli u pivo da dodaju hmelj radi poboljšanja ukusa. Ćupove sa pivom ostavljali su i u grobnicama, kako bi pokojnik imao piva na drugom svetu. Postoje čak mišljenja da je proizvodnja piva zaprovo prvi razlog zašto su Egipćani uopšte počeli da gaje žito. Prema legendi, Oziris je ljude naučio da vare pivo. U skladu sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz obrok. Neki arheolozi čak smatraju da su Egipćani pravili pivo od ječmenog hleba kojem su dodavali vodu i posle fermentacije cedili ga kroz specijalne korpe ili cediljke. Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.


scene proizvodnje piva


scene proizvodnje vina

VINO

Vino ima dugu istoriju u egipatskoj civilizaciji, iako grožđe nije kultura koja je prirodno rasla na tlu Egipta. Predpostavka je da su ga u Egipat doneli Feničani, a činjenica da su 3000 godina p.n.e. egipatski kraljevi I dinastije imali velike vinske podrume, a vino je često korišćeno u religijskim ceremonijama. Bilo je veoma skupo, pa samim tim dostupno gotovo isključivo plemstvu. Vinogradi su se nalazili uglavnom na severu zemlje, a gajilo se i crno i belo grožđe. Sem toga vino su i uvozil, najčešcei iz Sirije i Grčke.

SLIKE DREVNOG EGIPTA



SLIKE IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA


Plemićki dom

Dom običnih ljudi

Egipatska porodica

Život u domu


Kod lekara

Plovidba Nilom

Radionica

Kraljevski harem





KORAK NAZAD
Ako želite da odštampate recepte, kliknite desnim tasterom miša na tekst recepta i odaberite opciju
PRINT / ŠTAMPAJ.


Napravite sami kvasac
onako kako su ga pravili
stari Egipćani


Uzimite malu količinu ječmenog brašna i pomešajte sa toplom vodom. Umesite jufku od testa i stavite je na ravan tanjir. Jufku udubite po sredini, od prilike do polovine i udubljenje zasecite u nakrst, koristeći nož. Udubljenje napunite vodom. Ostavite na toplom mestu nekoliko dana da fermentira i testo će se podeliti i otvoriti kao prezrela voćka. Testo je tada spremno za upotrebu kao kvasac za mešenje hleba.


  • PITE - egipatske lepinje
  • PRSTENOVI SA SUSAMOM - egipatski đevrek



  • MOLOKIA - egipatska zelena supa
    Molokia je tradicionalno jelo u Egiptu i Sudanu. Veruje seu da potiče još iz vremena starih Egipćana. To je gusta, hranljiva supa od zeljaste biljke istog naziva - molokia (MOLOKHIA, Egipatski spanać, Jevrejski slez...), koja se tradicionalno sprema širom Mediterana. Molohia se uzgaja širom Azije i Bliskog istoka, a suvo ili smrznuto lišće može se kupiti širom sveta. Kod nas ga je teško naći, ali se moše zameniti spanaćem.
  • HUMUS
    Tradicionalno arapsko jelo, pire od lebleblija (može se upotrebiti i kikiriki) koji se jede kao amaz ili preliv uz ovčije ili jareće pečenje.
  • FUL MEDAMAS - pire od pasulja
    Ful medamas je popularno jelo koje se i danas tradicionalno sprema u Egiptu, Somaliji, Palestini i Sudanu. Često se jede za doručak, naročito za vreme ramazanskog posta, jer se dugo vari i stvara osećaj sitosti. Sastoji se od smeđeg Fava pasulja (FUUL MUSRI - zeleno-smeđi pasulj koji se sporo kuva), delimično ili u potpunosti ispasiranog u pire. Fava pasulj može se zameniti žutim ili šarenim pasuljem. Iako je prvobitno bio hrana siromašnih seljaka, ful medammas je već dugo deo svakodnevne ishrane u egiptu. Ovo jelo opisano je "kao kamen u stomaku".
    Ime potiče iz egipatskog jezika: FUL je egipatska reč za Fava pasulj, a MEDAMAS je Koptska reć sa znaćenjem "sahranjen". Ova druga reć upučuje na originalni metod kuvanja - naime ovo jelo se spremalo tako što bi se dobro zatvoreni glineni lonac sa vodom i pasuljem zatrpavao ispod vrelog uglja.



  • OMLET SA MEDOM
  • KOLAČIĆI OD SLATKOG VINA
  • BOMBONE OD URMI
    (recept iz 1600 god. p.n.e.)




    urme pronađene u piramidi


    nameštaj starih Egipćana

    rekonstrukcija spavaće sobe


    nakit starih Egipćana

    dečije sandale od papirusa