D I J E T E
SERBIAN TRADITION HOME SVE U VEZI HRANE... ZA RADOZNALE PISITE NAM... MOLIM VAS! ODGOVORI NA VASA PISMA SLICNO NA NETU...
SAVETI NUTRICIONISTE

stranu uređuje
Jasna Anđelković
dipl. dijetetičar-nutricionista
PITAJTE NUTRICIONISTU

POREMEĆAJI ISHRANE

Postoji nekoliko vrsta poremećaja ishrane, a svi se odlikuju poremećenim odnosom prema hrani - ANOREKSIJA, kod koje osoba (najčešće ženska) odbija hranu, često zato što je u zabludi da je debela, obično počinje u ranom pubertetu i BULIMIJA, kod koje osoba pojede jako mnogo a onda izazove povraćanje, najčešćee u uzrastu od 15 do 30 godina. KOMPULZIVNO JEDENJE može se pojaviti u bilo kojim godinama.

Poremećaj ishrane obično izaziva velike probleme oboleloj osobi i njenoj porodici. Pošto hrana zadovoljava nesvesne emotivne potrebe i želje, a ne samo glad, poremećaj ishrane su pokušaj da se izađe na kraj s neispunjenim potrebama koje izazivaju stres, napetost ili depresiju. Osobe koje pate od poremećaja ishrane često su napete, nemaju mnogo samopoštovanja i obično ne komuniciraju dobro sa drugima. Anoreksija i bulimija odražavaju jak strah od gojenja, koji je često izazvan emotivnim problemima. Osoba koja pati od poremećaja ishrane može da jede premalo, da izaziva povraćanje ili da jede previše, kako bi potisnula bolna osećanja ili stekla utisak da ima veću kontrolu nad životom koji joj izgleda haotičan i opasan, ili da bi sebe kaznila negativnim mislima. Kod nekih osoba koje pate od anoreksije dolazi i do nedostatka hranljivih materija, što im još više smanjuje apetit.

Simptomi
Anoreksija
Za ovaj poremećaj je karakteristično da osoba odbija da dovoljno jede i povremeno ograničava vrste hrane koje uzima, izrazito je mršava, nemirna, umorna, slaba ili joj opada kosa. Neki oboleli još više mršave jer preterano vežbaju.
Bulimija
Glavni simptomi bulimije su preterano uzimanje hrane nakon čega sledi izazivanje povraćanja ili upotrebe laksativa kako bi se sprečilo varenje i apsorpcija hrane. Telesna težina može biti normalna. Često povraćanje može da izazove umor, krvarenje desni, stalnu upalu grla, bolove u trbuhu, nadutost, smetnje u varenju i različite poremećaje metabolizma. Preterana upotreba laksativa može da poremeti rad crevnih mišića i izazove hronicni zatvor. Može nastati i manjak tečnosti, elekrolita i hranljivih materija.
Kompulzivno jedenje
Osobe koje pate od ovog poremećaja i koje su obično gojazne imaju potrebu da jedu i kada nisu gladne. Prejedanje je prisilna radnja kod koje se u kratkom periodu pojede ogromna količina hrane. Obolela osoba dok jede uopšte nema osećanje samokontrole i jede brzo, ali ne može da se zasiti. Mnogi oboleli provode mnogo vremena u planiranju obroka, ali stide se i osećaju krivicu zbog svojih navika i obično jedu krišom.

Lečenje
Pošto stres i anksioznost igraju važnu ulogu kod mnogih poremećaja ishrane, nalaženje načina da se s tim problemima izade na kraj može biti od velike koristi. Potrebna je emocionalna podrška nekog s kim se možete otvoreno razgovarati o problemu. Nekim osobama kreativne sposobnosti, kao što su pisanje dnevnika, slikanje ili vajanje, pomažu da izraze osećanja koja ne uspevaju da izraze rečima. Ako suviše jedete, napravite spisak zanimljivih i prijatnih stvari koji biste mogli da radite kada vas uhvati želja za hranom. To može biti šetnja ili poziv prijatelju ili prijateljici da vas poseti.

Ishrana
Osobe koje kompulzivno jedu često uzimaju hranu bogatu šećerom i skrobom od ćega im brzo poraste nivo šećera u krvi. Pankreas na to reaguje dodatnom proizvodnjom insulina, od kojeg šećer može da padne suviše nisko. To izaziva želju za uzimanjem još veće količine šećera ili rafinisanih ugljenih hidrata. Pokušajte da smanjite uzimanje tih vrsta namirnica, a preduzmite još i ovo:
  • povecajte udeo vlakana u ishrani;
  • održavajte stabilnost nivoa šećera u krvi uzimanjem manjih obroka više puta dnevno, a ne dva ili tri obroka;
  • jedite više namirnica bogatih hromom (sir i integralne žitarice). Hrom pomaže u regulaciji šećera u krvi;
  • smanjite uzimanje alkohola i kofeinskih napitaka, jer mogu da izazovu pad energije, što podstiče želju za hranom;
  • prepoznajte eventualnu preosetljivost na neku namirnicu koja možda podstiče želju za hranom i promenom težine;

    Apetit regulišu neurotransmiteri u hipotalamusu. Na efikasnost ovih prirodnih materija utiče količina šećera, masnih kiselina i hormona u krvi, a na njih opet deluju anksioznost, depresija i nedostatak vitamina B ili cinka. Da bi ste održali ravnotežu neurotransmitera, jedite namirnice bogate sledećim hranljivim materijama:
  • kalcijum (mleko, sir, koštuničavo voće, semenke, zeleno lisnato povrće, mahunarke);
  • magnezijum (školjke, koštuničavo voće, integralne žitarice, mahunarke, zeleno lisnato povrće);
  • mangan (čcaj, prirodno gajeno lisnato povrće, ananas, grožđice, borovnice);
  • kalijum (voće i povrće);
  • selen (riba, integralne žitarice, prirodno gajeno voće i povrće);
  • kompleks B vitamina (krto meso, mleko, integralne žitarice, sirovo povrće);
  • cink (krto meso, živina, školjke, žumanca, koštuničavo voće, semenke, integralne žitarice, tvrdi sirevi, korenasto povrće);

    Druge terapije
    Zamolite lekara da vas uputi psihijatru ili psihotarapeutu specijalizovanom za poremećaje ishrane. Nutricionista ili drugi stručnjak za ishranu može vam dati savete o pravilnim navikama u ishrani kako biste savladali svoj poremećaj.





  • SAVETI NUTRICIONISTE

    Ako želite da odštampate recepte, kliknite desnim tasterom miša na tekst recepta i odaberite opciju
    PRINT / ŠTAMPAJ.



    RECEPTI ZA SVE ONE KOJI ŽELE DA SE HRANE ZDRAVO

    RANIJI TEKSTOVI:

    SAVETI SLAVICE MATIĆ
    dijetetičara- nutricioniste
  • O ULJU, ZAPRŠCI I JOŠ PO NEČEMU...

    MILJANINI SAVETI
  • VELIKI BROJ IZUZETNO KORISNIH SAVETA O DIJETAMA I ZDRAVOJ ISHRANI

    VITAMINI
  • ... I NJIHOVA ČUDESNA MOĆ

    "BILJNI DOKTORI"
  • HRANA KAO LEK ZA MNOGE
        BOLESTI SAVREMENOG DOBA

    GOJAZNOST KAO FAKTOR RIZIKA
    U ODRASLIH OSOBA
  • RESPIRATORNI POREMEĆAJI
  • HEPATOBILIJARNI POREMEĆAJI
  • GOJAZNOST I MALIGNE NEOPLAZME